RSS Новости:

Божићна посланица Епископа браничевског, 2023
Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52
Најновији број часописа „Саборност“ XVII (2023)
Промоција издаваштва на 66. Међународном београдском сајму књига, 2023.
Друга књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Прва књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Зборник предавања у помен м. Јована (Зизијуласа)
Зборник предавања м. Јована (Зизијуласа) са симпосиона у Пожаревцу
Други Свето­николајевски дани у част и сећање на Митрополита пергамског г. Јована (Зизијуласа)
У продаји је ЧЕТВРТО КОЛО сабраних дела о. Георгија Флоровског

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

30.3.2015. | Веронаука » Састанци

Састанак браничевских вероучитеља са епархијским координатором, Пожаревац, март 2015.

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.У недељу, 22, као и 29. марта 2015. године, у Пожаревцу, у Образовном центру Eclessia Viminaciensis, са почетком у 11h, одржани су састанци свих вероучитеља Епархије браничевске, којима је председавао  епархијски координатор за Верску наставу протођакон Златко Матић.

Састанци су отворени подсећањем на сарадњу са Институтом за студије културе и хришћанства и Центром за истраживање религије, политике и друштва и предавања која су у оквиру те сарадње одржана 8. марта 2015, у просторијама Eclessia Viminaciensis Одбора за просвету и културу. Истакнуто је да је мотив организовања предавања био сусрет са „другима и другачјима који нас позивају на дијалог“. Протођ. Златко је указао на то да су вероучитељи, том приликом, могли да се сусретну са концептом који оличава стубове на којима почива савремена цивилизација:

„Савремени свет се темељи на индивидуализму и психологији. Неретко смо у прилици да се сусрећемо са православнима (нпр, родитељима, па чак и ученицима) који носе проблематику савременог света. Треба их чути и видети, како бисмо знали ко је пред нама. Због тога су овакви сусрети веома значајни за вероучитеље. Савремени свет прилази човеку као самодовољној индивидуи и претендује да је формира према унапред одређеним стандардима.“

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.Закључујући прву тему овог састанка, протођакон је позвао вероучитеље да, ради дијалога са савременим светом, уважавају поменуте стандарде, али само до границе до које ти стандарди не руше Цркву.

Претходни закључак је уједно представљао увод у следећу тачку дневног реда, тј. извештај са седнице тимова црквене комисије за унапређивање Плана и програма Верске наставе – Православног катихизиса. Протођ. Златко је подсетио присутне вероучитеље на догађаје који су претходили формирању ове комисије (у пролеће 2014), затим на први радни састанак ове комисије (у јесен 2014), на коме су, нажалост, вероучитељи Браничевске епархије непријатно дочекани и који није донео значајније конкретне закључке. Нови састанак ове комисије одржан је, најпре, у суботу, 21. марта 2015. године и на том састанку су Браничевску епархију представљали вероучитељи: ђ. Игор Димитријевић, ђ. Томислав Пауновић, Слађана Крстев, Владимир Несторовић, Бранко Тодоровић и Горан Кордић. Протођ. Златко је на оба састанка браничевских вероучитеља, позвао њихове представнике у раду поменуте комисије, да сабранима посведоче нове исходе рада наведеног тела, подсећајући их на саборни, а не индивидуални карактер њиховог задужења у тој комисији.

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.Представници браничевских вероучитеља су, на оба састанка, својим колегама дали исцрпан извештај о свему ономе чега су били сведоци. Именовани вероучитељи су најпре изразили незадовољство због веома слабе организације састанка, истичући да им је до самог краја остало нејасно ко је на себе преузео одговорност за организацију, успех или евентуални неуспех састанка и целокупног рада ових тимова. Уз то, нагласили су да је констатован изузетно слаб одзив представника других епархија да присуствују састанку, што су и председавајући радом тумачили као последицу лошег утиска који је претходни рад комисије оставио на многе учеснике.

Наши представници су, најважнијим помаком у раду, у односу на претходни састанак тимова, назвали констатацију да ће даљи рад бити базиран на предлогу плана који је предложио Центар за унапређење Верске наставе, познатији као предлог из 2012. године.

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.У првом делу састанка, браничевски вероучитељи су имали и прилику да из извештаја својих представника сазнају да су се присутнима обратили и представници ЗУОВ-а, као и госпођа Снежана Павловић испред државне Комисије за Верску наставу. Обавештени су о томе да су представници ЗУОВ-а, господин Владимир Крстић и госпођа Оливера Тодоровић, у својим излагањима нагласили да је неопходно „прилагодити програм законом прописаним стандардима“ и да су до сада (укључујући и претходни састанак) у центру пажње наставних планова били циљеви програма (дефинисање онога што се очекује од наставника), док је, сада, према новим стандардима, нагласак стављен на дефинисање исхода (на оно што се очекује од ученика). Према речима браничевских представника, остало је недефинисано шта је то „законом прописани стандард“, а шта савет и тумачење поменутих предавача –то је, између осталог, у даљем раду довело и до неефикасности читавог састанка, констатовали су браничевски представници. Они су посебно чуђење изразили према ставовима вероучитеља, да је „учење цркве неопходно прилагодити законом прописаним стандардима државе“. Браничевски представници су, позивајући се на ову изјаву као пример, посведочили да су озбиљно забринути, те да сумњају у квалитет предстојеће расправе која би требало да доведе до унапређења Плана и програма, истичући да, на крају, после једног таквог искуства које су имали, остаје питање: да ли су сви вероучитељи у Србији свесни црквеног карактера њихове службе, тј. да је вероучитељ човек Цркве у државном просветном систему, а не просветни радник који најпре одговара држави и њеним стандардима и који Цркву и њено богословско сведочанство беспоговорно прилагођава држави?

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.Други део састанка тимова за унапређење Плана и програма Православног катихизиса, према извештајима браничевских представника, подразумевао је наставак рада у форми три групе, за узраст 1–4. разред основне школе, за узраст 5–8. разреда основне школе и за средњу школу. Из извештаја вероучитеља се могло чути да се непријатност учешћа у оваквом састанку очитовала у тенденцијама појединих вероучитеља да игноришу темељне богословске претпоставке целокупног пројекта Верске наставе. Нејасно дефинисање који су то законом прописани стандарди имало је за последицу општу конфузију приликом рада у групама.

Браничевски вероучитељи који су учествовали у раду комисије истакли су забринутост услед, са једне стране јасног става да се веронаука као литугријска катихеза неће доводити у питање и са друге стране тенденција које су се јављале кроз рад на конкретизацији наставних тема, исхода и наставних јединица, приликом чега је поново довођен у питање овакав карактер веронауке. Наиме, предлози за конкретизацију исхода су за своју полазишну основу имали искључиво историјске, етичке и схоластичке критеријуме, али нису полазили од веронауке као литургијске катихезе. Општа критика којој су били изложени браничевски представници, према њиховом извештају, састојала се у томе да су превелику пажњу посветили теолошким „апстрактним“ („апофатичким“) темама, те да су се одвојили од решавања практичних, конкретних проблема.

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.Све у свему, иако се говори о поправљању постојећег програма, они који су овог пута преузели на себе одговорност да критикују и мењају тај програм, позивајући се на његове педагошке, психолошке и логичке недостатности, свесно или несвесно износе своју теолошку критику његове есхатолошке, онтолошке и кинонијске димензије, истичући наспрам тога: историцизам, морализам и схоластичност, као „савременије“ моделе приступа свету. Програму се приговара што нема довољно историје – као да он својим концептом не подразумева историју – а у суштини се приговара есхатолошком идентитету историје; приговара се што нема довољно етичке и харитативне тематике – као да управо то не подразумева – а у суштини се приговара онтолошком идентитету сваког морала; приговара се његовој несхоластичности – као да он већ није школски програм – а у суштини се приговара заједничарској, евхаристијској гносеологији. Нисмо чули ниједан предлог за промену који би у својој основи имао ставове: тако ћемо ученицима боље представити Царство Божје, или: тако ћемо их приближити спасењу, или: тако ће лакше постати члан литургијске заједнице“ – сви предлози су се сводили на: тако је логичније, или: тако је практичније мени као наставнику да се односим према њему као ученику. На крају, једино што можемо констатовати је да се некако у вероучитељске редове увукло убеђење да је могуће доћи до сагласја у Цркви, а да се, при том, не базирамо на теологији, већ на пракси и логици, што показује и коначна, већински прихваћена дијагноза тог зачараног круга до кога смо у дебати долазили: никоме не падне на памет да је такав безизлаз последица управо истискивања теологије из центра нашег дијалога. Суштински проблем је управо у томе што расправа о промени програма није предањска, теолошка, већ „модерна“, заснована на уверењу да је у Цркви могућ прогрес на бази крилатице: бити у тренду, бити практичан и што је утемељена на недостатку вере у то да је Црква управо својом теологијом прогресивна у односу на свет и да се не може представљати нечим што, у ствари, није, само да би привукла масовније симпатије. А када критеријуми изгубе своју теолошку потпору, тада губе и заједничарску димензију, јер тада долазимо у ситуацију да се свему ономе што је до сада било црквено (као што је то случај са Програмом) суди на основу индивидуалног, било рационалног, било емпиријског искуства, у коме сваки појединац мисли да је најбоља истина управо оно што он схвата или доживљава као истину, а да остали то не разумеју или немају довољно искуства, иначе би и они тако мислили. Ово је закључак дугог извештаја који су изнели представници вероучитеља браничевске Цркве пред онима које су представљали.

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.Протођ. Златко је захвалио вероучитељима на исцрпном извештају. Том приликом је подсетио присутне да литургијски начин постојања јесте постојање у заједници која није утемељена на природним тј. нужним (приватним) односима, већ да је утемељена на односима слободе. Наиме, протођакон је нагласио да је, само ако нам је идентитет у литургијској заједници, могуће говорити о личном искуству које не подразумева нужно индивидуална и психолошка искуства. Подсетио је да у овакав начин постојања човек улази крштењем, самим тим је, према речима протођакона, поменути начин постојања претпоставка и катихетске службе.

Протођакон је изразио задовољство због тога што је на београдском састанку од 21. марта био присутан макар и номинални став да се више не доводи у питање веронаука као литургијска катихеза, као и због одлуке да се сређује и дорађује програм из 2012. године, иако, како је констатовао, остаје нејасно како је и када дошло до тог става. Наиме, протођакон је подсетио да је поменути програм из 2012, на претходном састанку, неистинито називан програмом Епархије браничевске. Нагласио је и да је поменути програм, иако назван програмом из 2012. године, заправо још ранији програм, који је СА Синоду слат два пута пре 2012. године, али да није било довољно ажурне реакције.

Поред подршке који су добили од протођ. Златка, представници Браничевске епархије су добили потврду и одобравање њиховог рада и од стране осталих браничевских вероучитеља које су и представљали. 

Истовремено, протођ. Златко је позвао своје вероучитеље на трпљење и стрпљење, подсећајући присутне на то да живот за Цркву јесте жртва, те да ће коначну одлуку о свему донети СА Сабор Српске православне Цркве.

Састанак браничевских вероучитеља, март 2015.На састанцима 22. и 29. говорило се и о другим темама.Протођ. Златко је подсетио вероучитеље средњих школа да је расписан наградни конкурс о коме је пожељно у догледно време обавестити ученике. Подсетио је да је у плану и реализација фестивала по завршетку конкурса. Овом приликом протођакон је још једном изразио жаљење због прошлогодишњих временских непогода која су задесила немали број места Браничевске епархије, а којима смо били спречени да организујемо овакву манифестацију.

Присутни су упознати са сусретом младих Европе који се ове године организује у Клужу, у Румунији. Заинтересовани позвани су да се у догледно време јаве на поменути конкурс .

Вероучитељи су упућени на то да помогну ученицима који желе да се крсте, како би што лакше ступили у контакт са својим свештеником и како би се пријавили за групно крштење.

Председавајући је, пред сам крај састанака, свима присутнима предложио даље усавршавање, независно од прописаних семинара као обавезе запослених у просветно–образовном систему Србије. Наиме, у циљу даљег усавршавања вероучитеља, ОПК ће првенствено за своје вероучитеље организовати шест предавања догматике, као и шест предавања из философије. Присутни вероучитељи су са радошћу дочекали овај предлог.

На крају, протођ. Златко Матић је најавио почетак „оснивања, тачније проширивања“ просветног центра Епархије браничевске. Услед великог броја просветно–културних дешавања која укључују све већи број људи, а пре свега велики број ученика веронауке, јавила се потреба за формирање већег и озбиљнијег простора, како за појединачне, тако и за групне активности. Изглед новог простора представљен је путем видео презентације, а предлог пројекта су вероучитељи прихватили.

Данијела Клаћ, вероучитељ