17.1.2014. | Веронаука » Екскурзије
У оквиру пројекта обраде званичног плана и програма Верске наставе – Православног катихизиса и разраде начина за његово практично спровођење, вероучитељи средњих школа, чланови актива у Пожаревцу, покренули су иницијативу организовања честих наставних екскурзија ученика који су изабрали да похађају Православни катихизис као редовни школски предмет. Заједнички закључак свих вероучитеља био је да су млади људи који су нам поверени на старање у великој мери индиспонирани тиме што је њихова животна средина често назначена од стране њихових родитеља и наставника, или пак издиктирана економском ситуацијом, као њихова коначна судбина. Због ове „духовне“ скучености, ученицима је веома тешко да прате изузетно озбиљне и захтевне теме нашег катихетског програма. У циљу превазилажења дате ситуације, а као практично сведочанство онога о чему иначе разговарамо на часовима, вероучитељи локалне Цркве у кратком периоду од око три месеца, организовали су четири екскурзије са својим ученицима.
У првом полугодишту су реализоване следеће екскурзије и путовања:
У току распуста, 17. јануара 2014, организована је и четврта екскурзија, која је била осмишљена на следећи начин:
Будући да је доминантна тема коју предлаже програм катихизиса, у првом полугодишту, везана за проблематику разликовања Цркве од религије, ова екскурзија је била замишљена као прича о Цркви која није религија. Сам датум одржавања екскурзије био је дан уочи почетка празновања Богојављења (уочи Крстовдана), празника на који се у Цркви традиционално савршавало крштење нових чланова Цркве, као улазак у заједницу Царства Божјег. Програм екскурзије је у пракси нагласио да се Црква не поистовећује са рукотвореним храмовима, већ да је реч о заједници личности – једини храмови које смо планирали да обиђемо, биле су Црква на Опленцу и Црква у етно-селу у Великој Плани. После поласка из Пожаревца, прва станица био је Аранђеловац, тј. Буковичка бања. Управо из катихетских разлога, ученицима је појашњена чињеница да нисмо свратили у комплекс који је посвећен Првом српском устанку у Орашцу. Деца су узела активно учешће у дијалогу у коме је истакнута разлика између онога што подразумева Црква и феномена друштвених револуција. Будући да смо носиоци заједничког болног националног искуства многих револуција и ратова које симболизује управо Први српски устанак, покренуто је питање смисла страдања конкретних личности зарад идеала који, чак и када буду постигнути у крвавој стогодишњој борби, могу да буду изгубљени за мање од једног века. На изласку из Аранђеловца, екскурзија је посетила Рисовачку пећину, у којој су ученици могли да укратко сагледају историју човека и света која превазилази класичне оквире у којима им се предаје историја. Богата поставка, преко које су се ученици могли упознати са сазнањима о неандерталском човеку, праисторијским животињама и геологијом, била је повод за покретање питања о човековој природи и творевини. Планирана посета самој Цркви на Опленцу, није остварена, будући да је управа овог комплекса тражила да ученици плате карте за улазак у Цркву, што вероучитељи у оваквом програму екскурзије нису могли прихватити. Ученицима је остављено да, ипак, уколико имају жељу да уз плаћену карту уђу у сам храм, то могу учинити самостално. На изласку из Тополе, ученици су посетили Краљеву винарију. Пауза за ручак, искоришћена је у Крагујевцу, из кога смо кренули у вечерњим сатима. Последње одредиште, пре доласка у Пожаревац, била је Велика Плана, где нас је са својим ученицима дочекао ђакон Радомир Јанковић, који је приредио топлу добродошлицу (ученицима је обезбеђена и вечерња ужина). У Великој Плани, посетили смо још етно–село и Цркву која се налази у оквиру тог комплекса. Будући да је зграда Цркве архитектонски осмишљена као брвнара, чиме је литургијски простор упрошћен, указала се прилика да ученици чују кратко тумачење литургијске службе и историјског процеса формирања богослужбеног простора.
У касним вечерњим сатима, стигли смо у Пожаревац.
Веома важна димензија у организацији ових екскурзија јесте она која се тиче социјалне активности. Наиме, поред тога што су цене екскурзија биле изузетно ниске (будући да су се вероучитељи одрекли сопствених дневница), заједничка одлука вероучитеља овог актива била је да у знак солидарности, цена ученичке карте буде мања него цена карте коју треба да плати наставник. Такође, на све четири екскурзије, вођени су и ученици који нису били у могућности да сносе трошкове пута.
Данијела Клаћ, вероучитељ