RSS Новости:

Беседа митрополита силивријског г. Максима
Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија
Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“
Васкршња посланица Епископа браничевског, 2024.
Божићна посланица Епископа браничевског, 2023
Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52
Најновији број часописа „Саборност“ XVII (2023)
Промоција издаваштва на 66. Међународном београдском сајму књига, 2023.
Друга књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Прва књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

23.2.2014. | Веронаука » Састанци

Састанак вероучитеља Поморавског округа

Састанак вероучитеља поморавског активаУ недељу, 23. фебруара 2014, у Деспотовцу, у библиотеци „Ресавска школа“, одржан је састанак вероучитеља Поморавског округа. Састанком је председавао епархијски координатор, протођакон Златко Матић. Овим састанком је и званично оформљен актив поморавско-ресавских вероучитеља (Свилајнац, Деспотовац, Ћуприја и Параћин) и примењен модел функционисања вероучитељских заједница који је у Србији осмислио и промовисао Одбор за просвету и културу Епархије браничевске. Овај програм, који је Одбор осмислио на бази литургијског искуства, претходне две године експериментално је спровођен у престоном граду овдашње Цркве, али је сада његово примењивање у потпуности пренесено и у остале делове епархије.

Протођакон Златко је на почетку састанка упутио присутне на древни хришћански обичај, према коме је заједница која има привилегију сталног присуства епископа локалне Цркве и реално предводила све друге заједнице – прва се хватала у коштац са изазовима и давала пример свим осталим заједницама у епархији. Овај обичај је потребно применити и на савременом феномену верске наставе, те добра и лоша искуства формирања актива вероучитеља пожаревачке Цркве, искористити за установљење истог етоса широм епархије Браничевске, посведочио је протођакон Златко. Локални координатори, о. Зоран Мишковић, о. Лука Живановић и ђакон Дејан Соколов, изложили су проблем разуђености насеља у овој углавном руралној области. Размотрен је и савремени модел одржавања видео-конференција. Мада је закључено да је локалним вероучитељима таква метода веома лако изводљива, заједнички закључак присутних састојао се у томе да електронска комуникација, иако би могла поспешити активност вероучитеља у функционалном смислу, не преноси дух литургијског постојања, који је свагда подразумевао сабрање у дословном смислу те речи. Стога, у наредном периоду, одржаваће се редовне седнице актива поморавско-ресавских вероучитеља, а место сабрања ће бити мењано од састанка до састанка.

Други део састанка посвећен је теолошком усавршавању вероучитеља. Анализирани су резултати анонимног теста који су вероучитељи без богословске стручне спреме решавали на састанку 28. децембра 2013. године у Пожаревцу.

Састанак вероучитеља поморавског активаУказано је на чињеницу да је један од највећих проблема савремене хришћанске свести тенденција за одвајањем Бога од Цркве. За хришћанина, а тиме и за сваког вероучитеља, није довољна прича о „једном богу“ или о „правом, истинитом богу“. Савремени оци Цркве упућују на персонологију, као реалност која отима Бога из религијских раља. Уместо „бљутаве“ монотеистичке теолошке мисли, Црква говорећи о Богу, говори језиком тријадологије, која, опет, на фундаменталан начин отвара питање антропологије. Хришћанин, али и човек уопште, данас, склон је да заборави незаменљиву улогу човекове слободне воље у спасењу – у Цркви говоримо о човековој вољи, којој ни Бог „не може“ ништа. Ако кључ наше антропологије буде садржан у теолошким појмовима личности и слободе, сачуваћемо Цркву од религијског експанзионизма. Треба разумети да Бог Цркве, за разлику од религијских божанстава, није монада која кажњава грешнике, већ личност која је умрла за грешнике.

У коначном заједничком разматрању, закључено је да је веронаука много погоднији трг за проповед Цркве од онога који је имао апостол Павле. У том смислу, реч је о незаслуженом дару који нам је дат како бисмо сачували Цркву. Заједничко промишљање током читавог састанка, било је прожето следећом забринутошћу: иако смо умели да осуђујемо претке, који су нам предали Цркву пуну различитих нецрквених талога, налазимо се пред ужасном могућношћу – да ли ћемо имати ишта од Цркве да предамо својим потомцима?

Због тога је једнодушни став присутних изражен жељом за чешћим састајањем, како на нивоима локалне, тако и окружне, али и епархијске организације нашег ОПК, чиме би се самим вероучитељима омогућило да се ближе и боље упознају и стекну међусобно поверење и учврсте свест и веру о припадништву једном Телу. На тај начин ће и наша порука свету – школи бити аутентична црквена.

Ђакон Томислав Пауновић