RSS Новости:

Прво коло сабраних дела о. Георгија Флоровског
Изашла из штампе седма свеска часописа „Браничевски весник“ (2016)
Светосавска академија „Куцајте и биће Вам отворено“, Пожаревац, 2017.
Изашао из штампе други том биографског лексикона „Свештено­служитељи Браничевске епархије“
Најновији број часописа „Саборност“ X (2016)
Промоција књига о епископу браничевском Венијамину (Таушановић), Пожаревац, 2016.
Састанак вероучитеља са Владиком, јули 2016.
Осмо епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2016.
Изашла из штампе књига „Хришћанство у вртлозима савремености“ аутора др Зорана Крстића
Изашла је из штампе дванаеста књига библиотеке „Приручници“

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Координатор Просветног одбора Пожаревачко-браничевске епархије, ђакон Златко Матић

Рецензија на „Православни катихизис, уџбеник за 5. разред основне школе“ аутора епископа Игнатија Мидића

Наставним планом и програмом катихизиса, у V разреду основне школе предвиђена је обрада и продубљивање основних појмова православне ктисиологије и космологије са богословском утемељеношћу на старозаветној историји. Предвиђених двадесетак часова обраде употпуњују се са још петнаестак часова утврђивања и систематизације градива, које је аутор, очигледно, имао у виду, јер је свака лекција пропраћена одговарајућим библијским цитатима, који су идеални за оба поменута типа часа.

Аутор следи светоотачки приступ теми стварања света и човека и зато већ прве пасусе Библије, који говоре о постању твари, тумачи типолошки и есхатолошки. Сагласно православном предању, стварање света има циљ — долазак Месије и успостављање Царства бесмртности. Зато је основна идеја прве велике наставне области (Бог је створио свет са циљем да постане Царство Божије) дубоко христолошка: слободно јединство тварног и нетварног у личности Сина Божијег јесте циљ ради којег је Бог и створио свет, и тај циљ се пројављује као будуће Царство. Антрополошке теме повезане са стварањем, објашњене су евхаристијским искуством, које је ученик већ требало да усвоји и прихвати као своје кроз лични опит у оквирима литургијске заједнице, Цркве. Анализирајући стварање човека на крају процеса креације, аутор наводи ученике на закључак да је човек господар твари. Указујући, пак, на свештени карактер службе првог човека и на његов иконични однос према Сину Божијем, аутор прави кључни заокрет у односу на одомаћено индивидуалистичко гледиште на човека — бахатог потрошача природних богатстава. Упућен на Христа, ученик може закључити да своју власт над природом треба да схватити као бригу о њој, „да она (природа) може да оствари вечни живот кроз његово јединство с Богом“, а не да је уништава.

Узимајући у обзир чињеницу да се ради о уџбенику намењеном ученицима који су већ обрадили и усвојили основне уводне истине православног катихизиса током претходног школовања, можемо подржати настојања аутора да се темама за пети разред изврши једна битна рекапитулација градива прва четири разреда, али и да се ученицима поставе нова, сложенија и захтевнија питања у периоду новог образовног циклуса. Та нова и веома озбиљна тема јесте проблем смрти, најљућег и последњег непријатеља. Хришћанство је вера у васкрсење и реалну победу над том „владарком ужаса“, а не само религија јалове утехе. То је основна истина коју треба пренети савременом свету и човеку у њему. То је, истовремено, и основна истина која мора бити саопштена и младим полазницима веронауке у школама. У животном добу када расту читалачка интересовања ученика и када се они, зато, морају на сваком кораку сусретати са енигмом живота, али и са претњом непостојања, Црква излази са предлогом решења: Богочовек укида смрт. Аутор смело одговара на питања етиологије смрти и њено порекло извлачи из канџи јуридичког тумачења, које је и код нас одомаћено, али које никако није православно. Методолошки стабилно, писац уџбеника води своје младе читаоце стазама људских покушаја да се смрт превазиђе и указује да се читава историја људског рода своди на те напоре, који нису дали резултата. Без обзира на неуспешност, ти напори нису аутоматски одбачени, него их је аутор искористио да би указао на истину да се спасење не налази у створеној природи (ка чему тежи наука), нити у свемоћи Божијој (напори религије), али и да би подвукао став да је задатак хришћана да уђу у дијалог са свим људима који траже решења онтолошких питања и да понуде своју реч као реч живота вечног. Зато се пажња читалаца усмерава на другу историју, историју спасења и на најважније личности, представнике својих заједница (овде се улази у проблем односа једног и мноштва) са којима је Бог скројио ту повест, тј. на Адама, па посебно Аврама, затим патријархе: Исака, Јакова, Мојсија, пророке, тако све до Исуса Христа, Спаситеља света, на кога упућује свака страница овог аутентичног православног уџбеника верске наставе.

Уџбеник Катихизиса за пети разред, епископа др Игнатија (Мидића), осим што је укорењен у литургијском предању Цркве, пажљиво узима у обзир циљну групу и узраст ученика којима је намењен и одлично излази у сусрет потребама активирања првих озбиљних облика самосталног интелектуалног рада младих слушалаца веронауке. Овим уџбеником аутор позива ученике да уђу у дијалог са науком, митовима, филозофијом, читавом културом и да тако сведоче свој став, становиште слободне и одговорне личности. Оваквим педагошким приступом образују се млади људи спремни да преображавају свет својим евхаристијским виђењем живота и бића, па због тога овај уџбеник одговорно препоручујемо за примену у образовном систему наше земље.