RSS Новости:

Прво коло сабраних дела о. Георгија Флоровског
Изашла из штампе седма свеска часописа „Браничевски весник“ (2016)
Светосавска академија „Куцајте и биће Вам отворено“, Пожаревац, 2017.
Изашао из штампе други том биографског лексикона „Свештено­служитељи Браничевске епархије“
Најновији број часописа „Саборност“ X (2016)
Промоција књига о епископу браничевском Венијамину (Таушановић), Пожаревац, 2016.
Састанак вероучитеља са Владиком, јули 2016.
Осмо епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2016.
Изашла из штампе књига „Хришћанство у вртлозима савремености“ аутора др Зорана Крстића
Изашла је из штампе дванаеста књига библиотеке „Приручници“

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

1.5.2003. | Веронаука » Прилози

Професор верске наставе, ђакон Златко Матић

Извештај о спровођењу верске наставе у Пожаревачкој гимназији у школској 2002/2003.

Повратак веронауке (катихизиса) у школски систем наше земље представља велики изазов и за црквену и за државну просвету. Полувековни насилни прекид заједничког рада Цркве и школства на пољу интелектуално-духовног васпитања и образовања младих људи, поставио нас је данас пред многе полемике, које су често ишле у смеру негативних, неаргументованих и, пре свега, обострано штетних конфронтација.

Искуство рада и сарадње вероучитеља, како са ученицима, тако и са колегама професорима у нашој школи, открио је, првенствено, могућност кретања у сасвим другачијем правцу. Конкретно, вапај савременог научног света за целовитим, холистичким приступом свим актуелним људским проблемима, свест да се развојни токови историје, уметности или филозофије европског континента не могу компетентно изучавати и предавати без познавања њихове дубоке и директне укорењености у хришћанству, поставља и просветне раднике пред потребом упућености једних на друге.

Принцип односа, повезаности, заједништва, као постулат православне вере, а тиме и православног катихизиса, нуди директан одговор поменутој чежњи савремене цивилизације за целовитошћу. Циљ увођења верске наставе управо је тај: да ученицима представи искуство виђења живота из перспективе личних односа, који се базирају на љубави и слободи, а који се заокружују вечним постојањем у Цркви и кроз Цркву. Надаље, говорећи о Цркви као свеобухватној заједници, позивамо своје ученике на отвореност и љубав према другоме, а не на изолацију и егоизам, знајући да је Црква простор спасења за све људе, без обзира на пол, расу и, посебно, нацију. Веронаука нуди један нови начин постојања који се не уклапа у „потрошачки менталитет“ савременог, једнодимензионалног човека и света, али који је изузетно близак младим људима. На часовима верске наставе нисмо, дакле, покушавали да набрајањем чињеница из области теологије и наметањем етичких норми и правила понашања стварамо информисане индивидуе или будуће мисионаре. Такав приступ катихизису који је владао између два светска рата није дао никакве резултате, осим што је пунио штампу и књижевност сатиричним материјалом. Нудећи нашим слушаоцима нову етику, етику слободе у љубави, којој је стран сваки фанатизам, искључивост, мржња и егоизам, мислимо да им нудимо управо оно за чим они подсвесно жуде када трагају за смислом постојања, када постављају „незгодна“ питања или када устају против свих догми и ауторитета која су им наметнути.

Искрено се надајући да ће труд Цркве око образовања и васпитања будућих генерација уродити плодом, захваљујући заједничком прегалаштву свих посленика на благородној житници просвете, ишчекујемо са нестрпљењем реакције наших ученика. Уколико се први утисци не буду кретали у смеру ставова које је заузимао, на пример, Б. Нушић у својој Аутобиографији, уколико, дакле, наши први слушаоци буду слободни критичари савремене цивилизације, и уколико уместо Сартрових речи: „Други човек је мој пакао“, за свој животни мото узму јеванђелски принцип љубави према другоме, сматраћемо да је наш заједнички напор, уз помоћ Божију, дао резултате.